Ову расправу ипак не би ваљало окончати пре него што се још једном, кратко, осврнемо на суштину проблема непомирљиве противречности између рада и капитала, поставивши притом питање: постоји ли теоретска основаност за закључивање да је ту противречност могуће у толикој мери релативизовати, да она уместо фактора сукоба постане подстицајни фактор сарадње, а тиме и да…
Како би човек своју будућност градио на богатом историјском искуству и традицији стваралаштва и напретка уместо на сукобима, ратовима, разарањима, злочину и геноциду, друштвени систем мора на глобалном плану доживети преображај у смислу афирмације оних друштвених вредности, које ће човеку омогућити да се избори против два највећа зла – ратова и сиромаштва. Веома битна места…
У овоме поглављу, желимо, на крају, да суштину онога што смо у претходном тексту покушали да искажемо у начелу и у општем смислу, прикажемо и на конкретном примеру Србије. Можда је то и најпогоднији пример, јер је српски народ током своје историје, претрпео много као жртва идеологије доминације и хегемоније – и током пет векова…
Прихватајући се ове веома сложене, и надасве важне, теме, аутор се на самом почетку морао суочити са питањима: прво, шта је основни узрок економских криза, ратова, неједнакости и сиромаштва, највећих проблема данашњег света; друго, да ли су у њему истовремено и извори идеологије доминације и хегемонизма и; треће, где су у томе, и да ли…
Ништа од онога што би се могло сматрати налазима или закључцима ове расправе аутор не узима као коначне ставове на које би се читалац требало да ослања и позива без сопствене оцене и суда. Управо на такав суд читаоца аутор рачуна, па оно до чега је у облику ставова и закључака успео да дође, пре…