Аутор: Василије Mirić

Василије Мирић (14. јан. 1939.) рођен је у селу Дијелка, Вировитица. Родитељи су му Душан и Ђука, насељеници из Лике. Године рата провео је са породицом у избеглиштву у Србији у Шапцу и селима около. Основно образовање стекао је у Дијелки и Ади (тада српским селима, а данас под једним именом Велико село) са прекидом током три године до отварања виших разреда. Економску школу (због престанка рада гимназије) уписао је и први разред завршио у Бачкој Паланци, а потом наставио и матурирао у Економској школи у Шапцу 1960, као „ђак генерације“. Економски факултет, одсек макроекономија, у Загребу завршио је 1964. Студентску праксу обавио је у Немачкој 1963. у Кобленцу и Берлину. Последипломске студије и диплому магистра економских наука стекао је на Економском факултету, одсек привредни развој, у Београду 1971, а докторат друштвеноекономских наука на Правном факултету у Новом Саду 1984. Прве године по дипломирању провео је радећи као стипендиста у индустрији вискозних влакана „Вискоза“ Лозница (1964-1969), а потом у Економском институту у Новом Саду (1969-1974), на пројектима из привредног планирања и развоја, сарађујући и у настави на Правном факултету Н. Сад. Након гашења Економског института (1974.) добио је посао у Извршом већу Покрајине, а потом се 1975. године запослио у банкарству. Време од 1987. до 1999. провео је на раду у Франкфурту на Мајни као директор представништва Војвођанске банке. Објавио је више десетина чланака у домаћим, најчешће економским, часописима и једну студију. Стицаји околности „заслужни“ су што је био принуђен да се захвали на позиву да прихвати место асистента за предмет Политичка економија на Економском факултету Загреб 1964. и звање доцента за исти предмет на Правном факултету Нови Сад 1984. године. Често се питао да ли треба да жали или пре да буде захвалан тим околностима. Живи у Новом Саду.
I Увод – природа проблема

I Увод – природа проблема

На прагу новог миленијума човечанство је, чинило се, више него икада раније, било свесно своје, поред задивљујућих достигнућа и напретка на свим пољима сазнања и стваралаштва, не нарочито славне историје, али у исто време и широм света присутне жеље и наде па и вере у спремност да ће се у новом веку коначно ујединити у…

Read More Read More

II Неравнотежна расподела – и суштина система и срж проблема капитализма

II Неравнотежна расподела – и суштина система и срж проблема капитализма

Када је реч о евентуалним страховима владајућих елита од промена, које би могле „угрозити“ капитализам као систем, требало би имати у виду да то пре може бити средство пропаганде у циљу одбране постојећих односа. Наиме, у случају САД, према Н. Чомском, у питању је ефикасан облик инструментализације наводне опасности те врсте, којом је уз методе…

Read More Read More

III Равнотежна моћ – економска и социјална стабилност

III Равнотежна моћ – економска и социјална стабилност

Равнотежа моћи света рада и света капитала послала би у историју револуционарни облик борбе радничке класе за своја права, тако што би се поред синдикалне организованости, та права остваривала у првом реду на политичком плану, демократском, парламентарном сарадњом а не борбом између класа, на обострану корист и у корист стабилног напретка друштва у целини. Партије…

Read More Read More

IV Корекције система – нужне и могуће

IV Корекције система – нужне и могуће

У том контексту треба истаћи начелан облик институционално дефинисаних одговорности власника капитала у уставу СР Немачке (чл. 14.), у коме стоји: „Својина обавезује. Њено коришћење треба истовремено да служи општој добробити“. То је извесно једно од најбитнијих упоришта социјално-тржишног модела капиталистичког система у тој земљи. А с разлогом га можемо сматрати полазиштем и мотивом истакнутог…

Read More Read More

V Реформе у корист општег добра

V Реформе у корист општег добра

„Општа декларација о одговорностима човека“ указује на оно што недостаје да би „Општа декларација о правима човека“ имала свој пуни смисао, тј. да би њени циљеви могли бити оживотворени. Али се одговорност при томе посматра са аспекта морала појединца а не  система и недостатака у њему. А оно што у систему недостаје, јесте, пре свега,…

Read More Read More