Аутор: Василије Mirić

Василије Мирић (14. јан. 1939.) рођен је у селу Дијелка, Вировитица. Родитељи су му Душан и Ђука, насељеници из Лике. Године рата провео је са породицом у избеглиштву у Србији у Шапцу и селима около. Основно образовање стекао је у Дијелки и Ади (тада српским селима, а данас под једним именом Велико село) са прекидом током три године до отварања виших разреда. Економску школу (због престанка рада гимназије) уписао је и први разред завршио у Бачкој Паланци, а потом наставио и матурирао у Економској школи у Шапцу 1960, као „ђак генерације“. Економски факултет, одсек макроекономија, у Загребу завршио је 1964. Студентску праксу обавио је у Немачкој 1963. у Кобленцу и Берлину. Последипломске студије и диплому магистра економских наука стекао је на Економском факултету, одсек привредни развој, у Београду 1971, а докторат друштвеноекономских наука на Правном факултету у Новом Саду 1984. Прве године по дипломирању провео је радећи као стипендиста у индустрији вискозних влакана „Вискоза“ Лозница (1964-1969), а потом у Економском институту у Новом Саду (1969-1974), на пројектима из привредног планирања и развоја, сарађујући и у настави на Правном факултету Н. Сад. Након гашења Економског института (1974.) добио је посао у Извршом већу Покрајине, а потом се 1975. године запослио у банкарству. Време од 1987. до 1999. провео је на раду у Франкфурту на Мајни као директор представништва Војвођанске банке. Објавио је више десетина чланака у домаћим, најчешће економским, часописима и једну студију. Стицаји околности „заслужни“ су што је био принуђен да се захвали на позиву да прихвати место асистента за предмет Политичка економија на Економском факултету Загреб 1964. и звање доцента за исти предмет на Правном факултету Нови Сад 1984. године. Често се питао да ли треба да жали или пре да буде захвалан тим околностима. Живи у Новом Саду.
VI Равнотежном моћи до суштинске демократије

VI Равнотежном моћи до суштинске демократије

Моралност и одговорност елите, како власничке тако и политичке, категорије су од исувише важне улоге и значаја за друштво, да би се могле схватати само као пуки изрази добре воље и препустити слободном избору тих људи, иако и у оквиру ње увек постоје они појединци за узор и углед. У питању је, наиме, онај део…

Read More Read More

VII Равнотежном моћи до мира у свету

VII Равнотежном моћи до мира у свету

Враћамо се још једном Кејнзовом „политичком проблему човечанства“. Све говори у прилог томе да он не може бити решен у условима друштвено-економских односа у којима доминира моћ мањине. Економска ефикасност може бити помирена са друштвеном правдом и најширим слободама грађана једино у условима равнотеже моћи мањине која располаже капиталом и већине народа коју чини пре…

Read More Read More

VIII Демократски карактер моћи – услов и основа успешне, интегративне глобализације

VIII Демократски карактер моћи – услов и основа успешне, интегративне глобализације

Сумирајући, у најкраћем, резултате анализе, можемо закључити да су, данас преовлађујућем, (нео)либералном капиталистичком систему неопходне реформе. Њих би било могуће спровести путем демократских, директних парламентарних избора, чиме би се омогућило да, како економска тако и политичка, моћ у друштву од мањинске буде преображена у равнотежну моћ власничке мањине и радничке већине. Суштински смисао и главни…

Read More Read More

IX Либерализам, али само као систем помирене економске ефикасности са друштвеном правдом и слободама грађана

IX Либерализам, али само као систем помирене економске ефикасности са друштвеном правдом и слободама грађана

Колико су овде изложени ставови аутора у погледу садржаја и начина промена у данашњем свету прихватљиви и колико остварљиви – питања су која би наишла на најмериторније одговоре на било којој, правој, демократској адреси. Аутор је уверен да би на свакој таквој били прихваћени. А и њихова остварљивост свуда би била пожељна. Па и могућа,…

Read More Read More

X Марксова исправна дијагноза проблема капитализма и Кејнзов позив на исправну терапију

X Марксова исправна дијагноза проблема капитализма и Кејнзов позив на исправну терапију

Можемо, на крају, са пуним уверењем рећи да се Марксова критика капиталистичког начина производње, заснована посебно на упозоравајућој главној и „непомирљивој“ противречности тога система – друштвеном карактеру производње и приватном карактеру присвајања – може с пуним правом сматрати исправном дијагнозом узрока његове инхерентне нестабилности, чије су економске кризе само једна од његових негативних карактеристика. Историја…

Read More Read More