Аутор: Василије Mirić

Василије Мирић (14. јан. 1939.) рођен је у селу Дијелка, Вировитица. Родитељи су му Душан и Ђука, насељеници из Лике. Године рата провео је са породицом у избеглиштву у Србији у Шапцу и селима около. Основно образовање стекао је у Дијелки и Ади (тада српским селима, а данас под једним именом Велико село) са прекидом током три године до отварања виших разреда. Економску школу (због престанка рада гимназије) уписао је и први разред завршио у Бачкој Паланци, а потом наставио и матурирао у Економској школи у Шапцу 1960, као „ђак генерације“. Економски факултет, одсек макроекономија, у Загребу завршио је 1964. Студентску праксу обавио је у Немачкој 1963. у Кобленцу и Берлину. Последипломске студије и диплому магистра економских наука стекао је на Економском факултету, одсек привредни развој, у Београду 1971, а докторат друштвеноекономских наука на Правном факултету у Новом Саду 1984. Прве године по дипломирању провео је радећи као стипендиста у индустрији вискозних влакана „Вискоза“ Лозница (1964-1969), а потом у Економском институту у Новом Саду (1969-1974), на пројектима из привредног планирања и развоја, сарађујући и у настави на Правном факултету Н. Сад. Након гашења Економског института (1974.) добио је посао у Извршом већу Покрајине, а потом се 1975. године запослио у банкарству. Време од 1987. до 1999. провео је на раду у Франкфурту на Мајни као директор представништва Војвођанске банке. Објавио је више десетина чланака у домаћим, најчешће економским, часописима и једну студију. Стицаји околности „заслужни“ су што је био принуђен да се захвали на позиву да прихвати место асистента за предмет Политичка економија на Економском факултету Загреб 1964. и звање доцента за исти предмет на Правном факултету Нови Сад 1984. године. Често се питао да ли треба да жали или пре да буде захвалан тим околностима. Живи у Новом Саду.
XI Демократизација капиталне основе система

XI Демократизација капиталне основе система

Ову расправу ипак не би ваљало окончати пре него што се још једном, кратко, осврнемо на суштину проблема непомирљиве противречности између рада и капитала, поставивши притом питање: постоји ли теоретска основаност за закључивање да је ту противречност могуће у толикој мери релативизовати, да она уместо фактора сукоба постане подстицајни фактор сарадње, а тиме и да…

Read More Read More

XII Реформе су хитне, морално оправдане и могуће

XII Реформе су хитне, морално оправдане и могуће

Како би човек своју будућност градио на богатом историјском искуству и традицији стваралаштва и напретка уместо на сукобима, ратовима, разарањима, злочину и геноциду, друштвени систем мора на глобалном плану доживети преображај у смислу афирмације оних друштвених вредности, које ће човеку омогућити да се избори против два највећа зла – ратова и сиромаштва. Веома битна места…

Read More Read More

XIII Србија – на светлијој страни историје

XIII Србија – на светлијој страни историје

У овоме поглављу, желимо, на крају, да суштину онога што смо у претходном тексту покушали да искажемо у начелу и у општем смислу, прикажемо и на конкретном примеру Србије. Можда је то и најпогоднији пример, јер је српски народ током своје историје, претрпео много као жртва идеологије доминације и хегемоније – и током пет векова…

Read More Read More

XIV Сажетак – визија боље стварности

XIV Сажетак – визија боље стварности

Прихватајући се ове веома сложене, и надасве важне, теме, аутор се на самом почетку морао суочити са питањима: прво, шта је основни узрок економских криза, ратова, неједнакости и сиромаштва, највећих проблема данашњег света; друго, да ли су у њему истовремено и извори идеологије доминације и хегемонизма и; треће, где су у томе, и да ли…

Read More Read More

Уместо поговора

Уместо поговора

Ништа од онога што би се могло сматрати налазима или закључцима ове расправе аутор не узима као коначне ставове на које би се читалац требало да ослања и позива без сопствене оцене и суда. Управо на такав суд читаоца аутор рачуна, па оно до чега је у облику ставова и закључака успео да дође, пре…

Read More Read More